INOSLIVIJE

U srpskoslovenskom jeziku kaže se inok za monaha, inorog za jednoroga, inokosan za samca, inočedi za jedinorodnog. Porod ovog prvog značenja gde koren ino ukazuje na jednoću, koristi se i u rečima čiji je značenje drugi, ali ne u smislu rednog broja, već u značenju ostali, odnosno, koji su drugačiji. Tako se za strance kaže inoplemenici, za drugu veru inoverci, za jeretika inoslavnik. Slično tome, i za ALGORIJU, stilsku figuru kojom se neka pojava izražava na drugačiji način, kaže se – INOSLOVIJE. Ovde se vidi dubina i božanski plan srpskog jezika, gde jednoća i drugost nisu suprotstavljeni već proizilaze iz istog korena - ino. Prvonačalni jezik u sebi nosi božansku mudrost po kojoj drugi čovek ili stranac, inoplemenik, nije neprijatelj već je on samo DRUGačiji.